HLADNOKRVNO

Dugo sam oštrila ovaj nož.Godinama. Ivice sam mu usnama podmazivala i u njemu se ogledala. Možda te ovim nožem i ubijem ovih dana. To još uvek ne znam zasigurno, možda to učinim i noćas. Ali ne boj se, dozvoliću ti da se braniš i odbraniš od mene. Bićeš spreman, jer ja ne hvatam nespremne, nedužne, nevine... I sve što se dogodi biće sudbina.

Nema potrebe da vičeš, ne. Glasom, udarcima i napadima histeričnog bunila nista nećeš postići. Ja te ovoga puta neću moliti da prestaneš, jer dugo, godinama , hilajdama minuta sam oštrila ovaj nož, spremala ga za tebe.

Šta nam se to dogodilo? Zapitaš li se ponekad? Ja više se ni ne pitam, jer se dogodilo nije ništa. Mi smo odukevk bili ovakvi, raščupana čudovišta, nerazumna i samoljubljiva. Ma nikada, baš nikad ja tebe nisam volela. Ne ponavljaj mi to! Volela sam i jedino to i sada činim, volim sebe. Toliko sebe volim, toliko obožavam da ću te ubiti. Samo hoću da osetim to probadanje noža u toplo meso ispod tvojih rebara, da osetim tvoju toplu krv pod stopalima. Hoću da udovoljim svom hiru i zato ne opiri se...

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60614

GOVORKANJA

U susedstvu našem postoji jedan čovek. Mnogi bi rekli zaista čudan čovek. Njegova koža je nekako roze, jer ne izlazi na sunce. Ima sitne oči ne navikle na svetlost dana, jer su zavese na njegovim prozorima stalno navučene. On nikada ne izlazi među ljude, a svet posmatra kroz ključaonicu. Voli da prisluškuje i smišlja opake planove koji nikada neće zaživeti. Misli za sebe da je hrabar i spreman za velika dela, za podvige koji menjaju svet, ali u biti je kukavica. Plaši se ljudi i njihovih pogleda, ruku i glasova.
Jedne je noći, kada nije mogao da spava, a to se dešava često, izvadio sebi zube. Trpeo je bol i ni jauknuo nije. Samo se kasnije time hvalisao. Ipak niko od nas ga dugo nije video i sve ovo što se zna možda je samo puko nagađanje.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60613

ŠEJTAN

Živim u laži, živim dvostruki život. Maher sam za prevare i obmane. Uživam u tome i sam sam počeo da verujem u laži koje širim. Izgubio sam dušu negde usput, ni ne sećam se više gde, i sada sam slobodan od svesti i savesti.
Dan provodim u lažnom životu prividne sreće koje mi nameće ovaj svet. Radim marljivo kao mrav u svojoj koloniji. Poslušan sam i bezličan, lako podnosim uvrede i tlačenje. Navodno sreću pronalazim u novcu koji zaradim. Ali ja nisam tako savestan radnik kakvim me smatraju. Zapravo sam blefer, često grešim i druge molim tada da me izvlače. Ponekad i potkaradm ostale. Podiže mi adrenalin osećaj da mogu biti uhvaćen. I za takav razvoj događaja ja imam spremnu laž. Laž koja će od mene ponovo naparviti dobricu i sveca, pa čak i izazvati sažaljenje. Da, ja dopuštam ljudima da me žale. Volim da vidim u njihovim očima taj osećaj satisfakcije i prezira prema mom stanju, a ujedno im iz istog tog oka sija malo zrnce sreće jer nisu na mom mestu. Volim da me teše i pričaju prazne fraze. Gledam ih i slušam kako mudro zbore u tim momentima, i baš začudo izraz lica im se tada promeni, postane nekako ozbiljan, veličanstven gotovo uzvišen stopljen sa božanskim likom, kao pravim mudracima. Obuzima ih osećaj neprolaznosti, a njihove misli i dobronamreni saveti lete oslobođeni da ovaj svet učine podnošljivijim. Naslađujem se tim njihovim stanjem mudrijaške ekstaze i iluzijom koju tako lako pothranjuju mojom tobože patnjom.
Noću igram potpuno drugu igru. Noću sam spreman na najgore. Kao što rekoh morala nemam, savest davno zaboravljena. Zavlačim se tada u mračne skrivene delove grada i vrebam, tražim sebi zabavu. Razvratan sam i prljav, najprljaviji igrač za koga se zna. Mogu da ubijem iz čiste obesti. Koristim tela muškaraca i žena. Pričam im laži. Umem da budem grub i nesnosan, umem da budem neutešni boem kome nije do života. Volim da budem nečiji spasilac, nečija davljenička slamka, ili nečiji dželat. Uživam da se igram krhkim ljudskim dušama, da ih kušam i vodim u propast.
Ja sam zao čovek.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60612

POVAMPIRENI DED

Jedan obesni starac, gotovo na samrti se povampirio. Okuražio se pred damom u crnom, da joj kaže ne. Odlučio je da udahne duboko i proba da je prevari da mu jos vreme nije, da čas njegov još kucnuti neće. Smislio je obmanu svoju, da život počne da živi onako kako živeše ga kada mladić beše.
    Neće dozvoliti da ga u zamisli spreči izborana koža, usahla kičma i artritis u zglobovima. Lumpovaće noćima! Raspitao se starac kod gradskih vucibatina i prevaranata , kuda omladina danas odlazi da banči i čime se zabavlja. Pa tako poče i on da oživljava neomladalačke dane, i živahnost svog pogleda. Išao je po noćnim klubovima, pio i njihao svoj ostareli skelet uz ritmove koje ne razume.Smejao se šalama, i provokacijama drznih mladica, koje nije mogao da shvati jer se i žargon beše izmenio od njegovih dana.
    Noći je provodio u bahanalijama, a preko dana se izlešavao i lenčario kao pubertetlija koji je pobegao iz škole. Bezbrižan, sa osmehom na licu počeo je da veruje da mu je prevara uspela. Poverovao da mu se mladost zaista vraća, da je prvi čovek na svetu kome je pošlo za rukom da vrati ono što je u nepovrat otišlo, ono za čime žale svi pesnici ovoga sveta.
   Toliko se uživeo u svoju ulogu vampira, da je mladost hranio tek napupelim devojkama. One su mu davale neku dodatnu enrgiju koja je bila potrebna da održi svoje novo stanje. I potrajalo je to njemu jednu dobru deceniju. Čak mu se i stas popravio, kosa potamnela, telo ojačalo da bi se teško i poverovalo da je to nekada bio na samrti starac.
  Zaboravio je ded na damu u crnom koja mu je nakada davno disala za vrat, a njen dah je leden, kožu ježi i kosti tera na drhtaj. Zaboravio na njeno postojanje i moć. Ali prevario se jer strpljiva je ona , a od njenog mača još niko pobegao nije. Ne prašta lako kada joj se sitna ljudska duša suprotstavi. Čekala ga je da se uljuljka u svoje novo detinjstvo i da mu u najsladjem trenu oči sklopi.
   I dok je ded još jedan pupoljak brao, dok je ležao na njemu i u njemu, dok je hranio svoju staračku dušu, dama mu se prikrala tiho, pucnula prstima. Osetio je ledeni dah i pre nego što ga se setio glava mu pade na devojčinu. Od bola je jauknula i pomislila - Ostaće mi čvoruga!

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60611