NEĆEŠ MI REĆI NOĆAS

Ponovo si se ušunjao u moju noć, došetao se tiho. Lećiću u vodu koju si doneo u dlanovima, možeš mi zmarsiti kosu. Ja sam potajno priželjkivala tvoj ponovni dolazak. Dugo o tebi nisam čula ni reči, dugo te niko nije video i pomislila sam možda da si i zauvek otišao. A, ti si ipak posle toliko noći i jutara okupanih plavom maglom i kapljicama crvene rose, ipka došao.

Osećaš li koliko je ova noć lagana, naliik na one naše? Kao onda kada smo na tvojim krilima jurcali po šumama. U vazduhu ponovo osećam miris boja i trube ponovo sviraju našu pesmu.

Juče sam potpuno iznenadno napravila kolač od cimeta, jabuka, posula ga prahom ljubičica da bi bio slađi. Možda te je to poslalo k meni noćas. Oči su ti nekako drugačije, čudno sjaje. Ti nešto kriješ. Znam da mi nećeš reći noćas, nećeš mi reći nikada. Znam.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60674