HLADNOKRVNO

Dugo sam oštrila ovaj nož.Godinama. Ivice sam mu usnama podmazivala i u njemu se ogledala. Možda te ovim nožem i ubijem ovih dana. To još uvek ne znam zasigurno, možda to učinim i noćas. Ali ne boj se, dozvoliću ti da se braniš i odbraniš od mene. Bićeš spreman, jer ja ne hvatam nespremne, nedužne, nevine... I sve što se dogodi biće sudbina.

Nema potrebe da vičeš, ne. Glasom, udarcima i napadima histeričnog bunila nista nećeš postići. Ja te ovoga puta neću moliti da prestaneš, jer dugo, godinama , hilajdama minuta sam oštrila ovaj nož, spremala ga za tebe.

Šta nam se to dogodilo? Zapitaš li se ponekad? Ja više se ni ne pitam, jer se dogodilo nije ništa. Mi smo odukevk bili ovakvi, raščupana čudovišta, nerazumna i samoljubljiva. Ma nikada, baš nikad ja tebe nisam volela. Ne ponavljaj mi to! Volela sam i jedino to i sada činim, volim sebe. Toliko sebe volim, toliko obožavam da ću te ubiti. Samo hoću da osetim to probadanje noža u toplo meso ispod tvojih rebara, da osetim tvoju toplu krv pod stopalima. Hoću da udovoljim svom hiru i zato ne opiri se...

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60614