ČOVEK KOJI JE ODLUČIO DA NESTANE

Bio jednom jedan čovek koji je odlučio da nestane. Ali stvarno da nestane. Do te odluke je došao jer je život postao pretežak. Svi ti pokušaji da se uklopi u ljudski svet, da shvati te ljude i da se sa njima nekako poveže, sve ga je to umorilo. I, tako je on smislio, da je najpametnije da jednostavno nestane.

Danima je pravio svoju čauru, u koju će se na kraju uvući i koja će mu pomoći da nestane. Svakoga dana polako je pleo njene niti, ostavljajući tek toliki otvor da može da se u nju uvuče. Pletući tako, došao je do trenutka kada je sve bilo spremno. Samo još da uđe i nestajanje može da počne.

Nije bilo lako uvući se. Fizički to je bilo najmanje bolno, ali ipak, nestati zauvek bez traga... Od svoje odluke nije odustao. Ušao je.

Dugo je unutra bio, ali on tu dužinu vremena nije osećao. U početku, osećao je ushićenje, pa čak i sreću. Onda je postalo nekako oporo, ali osecaj sreće nije ga napuštao. Toliko dugo je čučao u toj čauri, da je vremenom prestao da oseća noge. Mislio je da će ga boleti, ali nije. To ne osećanje delova tela polako se širilo i stiglo je do ruku, a kada je već došlo do stomaka počeo je da oseća neku slobodu i lakoću. Ponovo je osetio ushićenje, osmehnuo se i nestao.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60617