SAMOSPOZNAJA

Sanjao sam noćas čudan san i probudio sam se pokisao od ledenog znoja. Na leđima kao da su se te kapi pretvorile u led, bole su i polako klizile. Zadihan, polako sam ponovo zatvorio oči, misleći na san. Hteo sam da se setim, želeo sam da zapamtim san, da saznam zašto drhtim.
Oduvek su mi se snovi činili izuzetno mistični, kako kakav paralelni svet koji živi u nama i pored nas. Taj svet je mudro i gotvo magično skriven od svih saznanja i pojavljuje se samo ponekad, a kada bi smo postali svesni njegovog postojanja, on je čudom nestajao iz sećanja. Voleo sam da dugo razmišljam o snovima i zamišljam ih složenijim nego što uistinu to jesu. I kao što sam tako mnogo o njima mislio, još više sam želeo da ih pamtim, da ostanu samnom zauvek, deo moje duše u javi. Jednoga dana sam tako, sasvim iznenada i potpuno neočekivano upoznao ženu koja je znala tajnu pamćenja snova i bila je voljna da mi tu tajnu otkrije.
- Kada sanjaš, u jednom trenu, u jednom treptaju usnulog oka, ti postaješ svestan da sanjaš. Baš tada, na isti tako sićušan tren otvori oči i zatvori. Potom samom sebi ispričaj san, šta si video, čega se sećaš. Na taj način zarobi svoj san u sećanju.
Dugo mi je trebalo da uvežbam hvatanje sna. Često bi san isčezao kada ponovo zatvorim oči. Tih noći nisam spavao. Danas mogu da zapamtim sve svoje snove, i tako sam zapamtio i ovaj zbog kojeg drhtim noćas.
San - Ja sam u zgradi, pustoj, bez duša, ali nestvarno nakinđurenoj sitnicama i sjajnim predmetima. Sve sija i privlači pažnju, kao vašarski ringišpili. Hodam kroz prostorije, sa sprata na sprat i dolazim do vrha. Jedino što me buni jetse da ne osećam da sam na vrhu. Oko mene je ogromna terasa sa niskom ogradom od kovanog gvožđa. Prišao sam toj ogradi sa istim osećajem čuđenja kao i malopre, želeo sam da je opipam. Uhvatio sam se za nju i šake mi postadoše tešeke. Pogledah preko nje i dole ne beše ničega sem uzburkanog mora čiji talasi besno udaraju o zgradu i njene zidove. Kao preplašeno dete ustuknih i povukoh se korak nazad, kolena klecnuše i svom težinom padoh na pod. Obrazom sam dodirnuo hladni teraco. Zatvorio sam oči i shvatio da se plašim visine.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60620