JEDNA LOŠA PESMA

Mračno je ovde

U ovoj dubokoj rupi.

Leži tu moje skrhano telo,

Slomlejna rebra, ruke, i lobanja.

Po licu me šamaraju bube

Svojim krilima, teraju da zaboravim.

Ali ja neću zaboraviti, nikada.



Tamo gde snegovi plaču,

Gde prestaje žar tvoga oka,

Gde tvoje usne ne ljube tajno,

Gde ruke ne grle jako

Staće i moj dah.



I srce prestaće da lupa, osušiće se trava

Svijena u vence. Nestaće moje misli

Kao smiraj meseca jutrom.

Oči koje jedino sjaje iz rupa

Polako gasiće se sa zvezdama noćnim.

Dani se neće ponovo roditi.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=60619